правомо́чие
Sens
-
1. aptitude, capacité, compétence, habileté, savoir-faire
Déclinaison
| Singulier | Pluriel | |
|---|---|---|
| Nominatif | правомо́чие | правомо́чия |
| Génitif | правомо́чия | правомо́чий |
| Datif | правомо́чию | правомо́чиям |
| Accusatif | правомо́чие | правомо́чия |
| Instrumental | правомо́чием | правомо́чиями |
| Prépositionnel | правомо́чии | правомо́чиях |
Exemples
Pas d’exemple lié.