изуве́чивать
Sens
-
1. mutiler, estropier
Conjugaison
| Présent | Futur | |
|---|---|---|
| я | изуве́чиваю ▶Pro | бу́ду изуве́чивать |
| ты | изуве́чиваешь ▶Pro | бу́дешь изуве́чивать |
| он/она́/оно́ | изуве́чивает ▶Pro | бу́дет изуве́чивать |
| мы | изуве́чиваем ▶Pro | бу́дем изуве́чивать |
| вы | изуве́чиваете ▶Pro | бу́дете изуве́чивать |
| они́ | изуве́чивают ▶Pro | бу́дут изуве́чивать |
Impératif
| ты | изуве́чивай ▶Pro |
|---|---|
| вы | изуве́чивайте ▶Pro |
Passé
| masculin | изуве́чивал ▶Pro |
|---|---|
| féminin | изуве́чивала ▶Pro |
| neutre | изуве́чивало ▶Pro |
| pluriel | изуве́чивали ▶Pro |
Participes & gérondifs
| Actif présent | изувечивающий ▶Pro |
|---|---|
| Actif passé | изувечивавший ▶Pro |
| Passif présent | изувечиваемый ▶Pro |
| Passif passé | — |
| Gérondif présent | изуве́чивая ▶Pro |
| Gérondif passé | изувечивав / изувечивавши ▶Pro |
Exemples
Pas d’exemple lié.