изуве́чить
Sens
-
1. mutiler, estropier
Conjugaison
| Présent | Futur | |
|---|---|---|
| я | — | изуве́чу ▶Pro |
| ты | — | изуве́чишь ▶Pro |
| он/она́/оно́ | — | изуве́чит ▶Pro |
| мы | — | изуве́чим ▶Pro |
| вы | — | изуве́чите ▶Pro |
| они́ | — | изуве́чат ▶Pro |
Impératif
| ты | изуве́чь ▶Pro |
|---|---|
| вы | изуве́чьте ▶Pro |
Passé
| masculin | изуве́чил ▶Pro |
|---|---|
| féminin | изуве́чила ▶Pro |
| neutre | изуве́чило ▶Pro |
| pluriel | изуве́чили ▶Pro |
Participes & gérondifs
| Actif présent | — |
|---|---|
| Actif passé | изуве́чивший ▶Pro |
| Passif présent | — |
| Passif passé | изуве́ченный ▶Pro |
| Gérondif présent | — |
| Gérondif passé | изуве́чив / изувечивши ▶Pro |