го́рний
Sens
-
1. céleste, empyreumatique, élevé, sublime
Déclinaison
| m | f | n | pl | |
|---|---|---|---|---|
| Nom. | го́рний | го́рняя | го́рнее | го́рние |
| Gén. | го́рнего | го́рней | го́рнего | го́рних |
| Dat. | го́рнему | го́рней | го́рнему | го́рним |
| Acc. | го́рний,го́рнего | го́рнюю | го́рнее | го́рние,го́рних |
| Inst. | го́рним | го́рней, го́рнею | го́рним | го́рними |
| Prép. | го́рнем | го́рней | го́рнем | го́рних |