непослуша́ние

Nom · rang 22237 Décl

Sens

  1. 1. désobéissance, insubordination

    Ребёнка наказа́ли за непослуша́ние.

    fr The child was punished for disobedience.

Déclinaison

genre n

SingulierPluriel
Nominatifнепослуша́ниенепослуша́ния
Génitifнепослуша́ниянепослуша́ний
Datifнепослуша́ниюнепослуша́ниям
Accusatifнепослуша́ниенепослуша́ния
Instrumentalнепослуша́ниемнепослуша́ниями
Prépositionnelнепослуша́ниинепослуша́ниях

Exemples