го́нчий
Sens
-
1. entraîné à poursuivre une proie (comme les chiens)
Famille de mots
Apparentés
- го́нчая chien courant, chien de chasse, beagle
Déclinaison
| m | f | n | pl | |
|---|---|---|---|---|
| Nom. | го́нчий | го́нчая | го́нчее | го́нчие |
| Gén. | го́нчего | го́нчей | го́нчего | го́нчих |
| Dat. | го́нчему | го́нчей | го́нчему | го́нчим |
| Acc. | го́нчий,го́нчего | го́нчую | го́нчее | го́нчие,го́нчих |
| Inst. | го́нчим | го́нчей, го́нчею | го́нчим | го́нчими |
| Prép. | го́нчем | го́нчей | го́нчем | го́нчих |