дисгармони́ровать

Verbe · rang 49269 Conj

Sens

  1. 1. se heurter, entrer en conflit

Conjugaison

imperfectif · partenaire : -

Présent Futur
я дисгармони́рую ▶Pro бу́ду дисгармони́ровать
ты дисгармони́руешь ▶Pro бу́дешь дисгармони́ровать
он/она́/оно́ дисгармони́рует ▶Pro бу́дет дисгармони́ровать
мы дисгармони́руем ▶Pro бу́дем дисгармони́ровать
вы дисгармони́руете ▶Pro бу́дете дисгармони́ровать
они́ дисгармони́руют ▶Pro бу́дут дисгармони́ровать

Impératif

ты дисгармони́руй ▶Pro
вы дисгармони́руйте ▶Pro

Passé

masculinдисгармони́ровал ▶Pro
fémininдисгармони́ровала ▶Pro
neutreдисгармони́ровало ▶Pro
plurielдисгармони́ровали ▶Pro

Participes & gérondifs

Actif présent дисгармони́рующий ▶Pro
Actif passé дисгармони́ровавший ▶Pro
Passif présent —
Passif passé —
Gérondif présent дисгармони́руя ▶Pro
Gérondif passé дисгармонировавши ▶Pro

Exemples